Народна библиотека „Стеван Сремац” Ниш

Е- каталог

Претражите нашу електронску базу података и пронађите жељену публикацију!

Детаљније

Дигитална библиотека

Посетите нашу дигиталну библиотеку!

Најчитанија књига. Препоруке за читање

Информишите се о најчитанијим књигама у овој години и погледајте препоруке за читање!

Нашим драгим корисницима и уваженим сарадницима желимо срећне Ускршње празнике и честитамо Међународни празник рада.

У Народној библиотеци „Стеван Сремац“ обележен је Светски дан књиге, који је Унеско установио 1995. године у част двојице „бесмртних“ књижевника Шпанца Мигела де Сервантеса и Енглеза Вилијема Шекспира.

Вечерас је у Народној библиотеци „Стеван Сремац“ представљена црногорска дијаспора кроз визуру Ненада Стевовића. Публициста и истраживач црногорске дијаспоре, између осталог је истакао: „Животни пут сваког потомка исељеника је поплочан сегментима из прошлости, и онај ко не зна или заборави одакле је дошао, тај неће пронаћи пут којим треба да иде у будућност (…) свака сеоба је појединачно тужна на свој начин и што је исељеник физички даље од своје постојбине, срцем јој је ближе“.

На промоцији су говорили:

Владимир Каљевић, историчар

Милош Паовић, Национални савет Црногораца

Ненад Стевовић, аутор

Одломке је читао Алекса Гиљен, из Црногорског културно просветног друштва „Принцеза Ксенија“ из Ловћенца.

Вечерас је у Народној библиотеци „Стеван Сремац“ представљена збирка поезије „Фламенко утопија“, новопазарске песникиње Надије Реброње представнице Србије на међународном фестивалу поезије у Никарагви. Како је нагласио Бранислав Јанковић у поетском изразу Надије Реброње „град постаје универзум. Њени лирски субјекти, у разиграном кругу, са својим ђаволима, плешу у градовима у којима никад нису били. Град постаје метафора живота и небитно је где се налази, ионако су важније географске мапе на лицу… погледи, осмеси… јер „човек је човеку огледало“. Преплитањем мотива музике, игре, воде, ватре, огледала… песникиња сигурним корацима фламенка усмерава све своје градове ка утопији (…) На фантастичан начин она инкомпорира у своје тесктове различите културе, уметности, народе и религије. Неке њене песме наликују хаику поезији, што иде у прилог чињеници да је Надија отворена у сваком погледу и да својом поезијом грли целокупан свет.“

За музички део програма била је задужена Винка Ковачевић.

Надија Реброња, осим писањем поезије бави се и њеним превођењем и књижевном критиком.

 У дворишту библиотеке смо оформили банкомат књига који бесплатно читаоцима на коришћење нуди велики број различитих наслова. Наши суграђани ће имати могућност да са полица нашег банкомата узму до три публикације. Узете књиге могу да задрже, проследе на даље читање, поклоне.


Награђени радови на литерарно-ликовном конкурсу “Да сам јунак омиљене књиге”


Библиозона

Нови број часописа за библиотекарство, информатику и културу – Библиозона је у припреми. Позивамо Вас да своје радове пошаљете на имејл-адресу bibliozonis@gmail.com

Светски дан књиге и ауторских права

И ове године, поводом обележавања Светског дана књиге и ауторских права, Народна библиотека Стеван Сремац ће вас обрадовати попустом од 50% на годишњу чланарину за децу и одрасле.

У временском периоду од 18. до 23. априла 2016. године уплатом од 350 динара за годишњу чланарину (која вам омогућава коришћење свих фондова Библиотеке) или 150 динара (што подразумева коришћење само фонда Одељења књиге за децу) можете постати члан или обновити чланарину уколико вам истиче. Ако нисте у могућности да дођете у Библиотеку тог дана, довољно је само да наведени износ уплатите у том периоду, а признаницу дате на увид библиотекарима и неког другог дана. Поред тога, имате могућност да вратите књиге, које су задржане дуже од предвиђеног рока, без плаћања накнаде за закашњење.

 

Добро дошли!

Чудовање Слободана Стојадиновића

Вечерас је у Народној библиотеци „Стеван Сремац” одржано књижевно вече у оквиру песничке манифестације „Чудовање Слободана Стојадиновића”. У знак сећања на „човека широке душе и отвореног срца” објављена је споменица „Чудесник” коју је приредио Милош Јанковић.

Његов живот се завршио, али реч о њему тек почиње. Иако Слободан Стојадиновић Чуде није више међу нама, фактички он је ту, кроз своје дело, сећања савременика, јер како каже Миленко Д. Јовановић „Слободан беше духован и душеван са срцем невине девојчице. А кад су књижевна вредновања била у питању, беше строжији и непомирљивији од Љубомира Недића. Под његовом уредничком руком није се могло објављивати свашта. Није могло код њега оно циле-миле, већ ваља ли текст ил’ не ваља. Образован, начитан и талентован од малена. Као учесник и сведок ништа му није промицало мимо уха и ока. А био је невероватно информисан о књижевним и другим збивањима пунећи кафане београдске хумором и смехом.”

Заступљен је у бројним изборима и антологијама српске поезије у земљи и иностранству. Песме су му преведене на италијански, бугарски, немачки, француски, хебрејски, енглески и македонски језик.

Слободан Стојадиновић је, како наглашава Горан Максимовић „по свему особен и атипичан пјесник, онај који сумња и преиспитује, који је циничан и неприлагодљив, онај који се поиграва са конвенцијама и разобличава лажи, који увијек жуди за тиме да проникне у оно што је магловито и нејасно, а његова је лирика, у магистралним својим токовима, израсла у ексклузиван глас савременог српског пјесништва.”

У програму су учествовали: Јован Пејчић, Андреј Јелић Мариоков, Драган Ј. Ристић, Зоран Вучић, Борица Лилић, Милоје Дончић, Велимир Костов, Миња Илијева, Мирослав Тодоровић, Зоран Вучић, Јовица Ђурић Мајор, Душан Мијајловић Адски, Русомир Арсић, Иванка Косанић.

 „Чудећи се нећеш пут ка себи наћи

А не чудећи се заборавићеш ко си

А ја се мењам и могао бих изаћи

из себе да погледам шта ме носи…”

 С. С. Чуде