Народна библиотека „Стеван Сремац” Ниш

Е- каталог

Претражите нашу електронску базу података и пронађите жељену публикацију!

Детаљније

Дигитална библиотека

Посетите нашу дигиталну библиотеку!

Најчитанија књига

Информишите се о најчитанијим књигама у овој години!

У организацији Народне библиотеке „Стеван Сремац” и Нишког културног центра, вечерас је у Библиотеци представљен часопис за књижевност, уметност и културу „Градина” бр. 68–69/2015.

 

„Градина” се појавила на на први дан Божића 1900, а угасила се 15. октобра 1901. Овај часопис, у то време, како његов поднаслов говори, намењен забави, поуци и књижевној критици, покренули су млади професори нишке Гимназије. Власник часописа био је Светозар Обрадовић, док су у редакцији били: Милан Банић, Јеремија Живановић, Тодор Коблишка и Милан Костић. Свакако, часопис је уређивала редакција, али је његова душа ипак био Јеремија Живановић. Излазио је два пута месечно.

У свом аналитичком тексту „Нишки књижевни часопис Градина са почетка овог века” Сава Пенчић говори: „Гледано из наше перспективе, био је то не само културни догађај већ и прави кулурни подвиг, достојан дивљења. Да би се схватио прави значај тог подвига  треба имати на уму да се ово догађало само након две деценије после ослобођења од османлијске власти. Тада је Ниш имао неких двадесетак хиљада, махом неписмених, житеља са само две средње и пар основних школа. У урбаном смислу била је то провинцијска варошица са снажним печатом оријенталног…” У једном од својих бројева, нешто раније покренута „Слобода”, отворила је на својим страницама расправу о резервисаности Нишлија. Анонимни сарадник („један учитељ”) критиковао је град због заостајања у обнови и развоју. Други градови су већ увелико имали зграде гимназија и учитељских школа, певачке дружине, позоришне зграде, галерије слика и друго.

„А где је Ниш у том погледу?”, питао се револтирани грађанин и завршавао „време је да се Нишлије пробуде!”

 

Часопис „Градина” је обновљен октобра 1966. године. Од далеке 1900. до данас „Градина” заузима централно место у нишкој периодици. Његово данашње уредништво чине: Младен Весковић, Александар Костадиновић, Зоран Пешић Сигма, Дејан Стојиљковић и Иван Цветановић.

 

У програму су учествовали: Зоран Пешић Сигма, Александар Костадиновић, Дејан Стојиљковић, Јован Младеновић, Велибор Петковић, Далибор Поповић Поп, Горан Живковић Горки, Емилија Радмиловић.

 

У оквиру промоције представљена је изложба „Љиљана Бибовић (1937–1986) из песничке заоставштине”, чији су аутори Јован Младеновић и Маја Новаковић.

Ликовна уметност и књижевност су у сталној стваралачкој узајамности, јер је, заправо, у основи сваког књижевног дела – слика: слика виђена и запамћена још из детињства, слика изнедрена сном, слика „ухваћена” у пролазу, слика насликана на платну уметника. Песник и вајар Звонимир Костић Палански инспирацију за своју збирку песама „На рубу сна” пронашао је у графикама јапанског уметника Коукија Тсуританија. Педесет пет графика – педесет пет песама. Уметност, исконска потреба за лепотом и потреба да се лепота пробуди у другом, спојила је два уметника са два краја света.

 

Како каже Љубиша Коцић: „ако Палански узима као надахнуће једну Тсуританијеву графику, он само допушта садржају те графике да из његовог репертоара потенцијалних поема ‚изабере’ ону која јој је најближа. Овде се под потенцијалном поемом подразумева идеја поеме, што је, у песничком смислу, општији ентитет од конкретне песме. Зато Палански исписује стихове онако како се сами намећу, готово аутоматски, јер допушта, као сваки искрени и прави песник, да естетски елементи ликовног дела бирају и извлаче речи, већ спремне, умивене и питоме, пружајући тиме руку пријатељства и уметничког разумевања свом прекоокеанском колеги, смањујући тако раздаљину и јаз који дели две културе и две цивилизације. Можда баш овако као у његовој песми ,Балон’.

 

 Балон

Све смо ближе сунцу

Ако не нађемо другу обалу

Вратићемо се као златни пепео.

 

Јапански уметник у својим радовима комбинује елементе традиционалне јапанске уметности са традицијом европске графике. За садржај својих радова бира маштовите и снолике садржаје снажног поетског израза.

 

Учествoвали су: Славица Ердељановић Цурк, Добривоје Јевтић, Љубиша Коцић и Звонимир Костић Палански. Уредник и водитељ Ивана Станковић.

Са циљем да се промовишу млади талентовани литерарни ствараоци и скрене пажња да читање, однос према књизи од најранијег детињства, у великој мери доприноси изборима које деца праве током живота, вечерас је у Народној библиотеци „Стеван Сремац” представљена збирка песама „Башта наших живота” Јане Маслаковић, једне од најмлађих и најнаграђиванијих песникиња из Ниша. То је, поред осталог, и  начин да се открију стваралачки потенцијали и склоности, скривени, још неуочени, таленти, чврста подлога за грађење баште сопственог живота, јер књига јесте неизоставни део одрастања ове младе песникиње.

 

Како је реч о ауторки која тек закорачује у живот, готово да зачуђују њене песме које привлаче свежином речи, универзалним, свеобухватним животним темама, нијансираним дубоким емоцијама. Постављен је проблем човековог постојања и тражење смисла живота из визуре једне четрнаестогодишњакиње.

 

„Поред песничке зрелости и свести о животној мудрости ову младу песникињу одликује и изванредно запажање животне истине крај које у свом одрастању пролази. Она не дозвољава да чистоту и невиност победи хладан и нечист дах живота. Срећа је бисер у њеним рукама, а ове песме су бисерна ниска коју ниже док корача путем своје судбине”, речи су Миљане Игњатовић Кнежевић.

 

Учествовали су: Миодраг Јакшић, уредник, Миљана Игњатовић Кнежевић, рецензент, Јана Маслаковић песникиња, Емилија Остојић Кацуљ, Зоран Маслаковић и Татјана Богдановић књижевници из Ниша. За музички део програма био је задужен Никола Николић.

 

Уз надахнуто казивање Јаниних стихова, вече је протекло у живој атмосфери у препуној сали Народне библиотеке „Стеван Сремац”.

Библиозона

Нови број часописа за библиотекарство, информатику и културу – Библиозона је у припреми. Позивамо Вас да своје радове пошаљете на имејл-адресу bibliozonis@gmail.com

Пета жица

 

„Пета жица” је савремена љубавна драма, исприповедана у исповедном кључу из визуре протагонисткиње романа.

Прича о љубави, насиљу, искупљењу…

Побуна, коју је писац обелоданио својим новим романом, није само његов лични чин, стваралачки оваплоћен, већ и ауторова свесна жеља да пробуди успаване савести, одшкрине врата неких, још увек, табу друштвених тема, попут насиља у породици, женских злочина, монашког и затворског живота.

Притом, Јанковић не дозвољава да се угасе снови о могућности да се искорачи из боли. Напротив, он поручује да, када је потребно, човек треба да оде некуда, напусти све, побегне и од себе да би се себи вратио, јер је то понекад једини начин да се спознају сопствени скривени потенцијали, открије љубав и њена исцељујућа и трансформирајућа моћ – моћ која нас преображава у бољу варијанту нас самих.

Честитка

СРЕЋНЕ НОВОГОДИШЊЕ И БОЖИЋНЕ ПРАЗНИКЕ,
ПУНО УСПЕХА И ЗДРАВЉА, МУДРОСТИ И СПОКОЈА,
ПУНО ПРОЧИТАНИХ КЊИГА
ЖЕЛИ ВАМ ВАША БИБЛИОТЕКА!