Е- каталог

Претражите нашу електронску базу података и пронађите жељену публикацију!

Детаљније

Дигитална библиотека

Посетите нашу дигиталну библиотеку!

Најчитанија књига

Ваши библиотекари дају препоруке за читање!

У петак 29. јула 2016. године у 19.00 сати у Народној библиотеци „Стеван Сремац“ биће представљена књига „Трагања“, ауторке Викторије Џунић.

О књизи ће говорити: рецензент Светомир Ђурбабић и ауторка Викторија Џунић.

Како примећује Светомир Ђурбабић пред нама је „даровито и зрело испричана сага о људима повезаним неутољивом потребом да трагају за својом сенком – за отетим (или неспретно изгубљеним) делом себе (…) Ауторка успева да спусти сонду у душу својих личности и да извуче на светлост дана њихов психолошки портрет, уверљив и самосвојан, упечатљив и присан.“

„Тога се одувек бојала. Обузимали су је неописиви страхови. Преплавили би је као надошла клима и она би осећала да се гуши, да се дави и копрца у тим таласима страхова од неизречене истине. То непризнавање истине и бежање од ње доводило је често у пат позицију када не би знала шта да ради, до потпуне одузетости и одбијања да превлада оно разумно и разложно решење које би свима донело мир…“

(Тајна)

Добро дошли!

У четвртак 28. јула 2016. године у 19.00 сати у Народној библиотеци „Стеван Сремац“ биће представљена књига Татјане Стојадиновић „У хаосу безнађа“.

О књизи ће говорити: рецензент Ана Митић и ауторка Татјана Стојадиновић.

Добро дошли!

У холу Народне библиотеке “Стеван Сремац“ отворена је изложба графика бразилског уметника Паула Роберта Лисбоа. Поставку чине 20 Лисбоиних графика, а прате их песме Звонимира Костића Паланског, инспирисане њима.

Графике Паула Роберта карактерише танана флуидност маште која посматрачу омогућује да изгради сопствену причу, примећује Љубиша Коцић.

До сада је у Бразилу имао 22 самосталне и око 80 колективних изложби од чега велики број у Бело Хоризонтеу и Рио де Жанеиру. Имао је око 40 међународних групних изложби у Аргентини, САД, Јапану, Естонији, Канади, Колумбији, Бугарској, Румунији, Египту, Кини, Литванији, Финској, Француској, Русији, Шпанији, Италији, Летонији и Србији. Награђиван је на следећим изложбама: 1998-Tokyo International Mini Print Triennial, Japan; 2000-Muestra 4th Latin American, 1st International Mini Print, 2002-2nd International Muestra Mini Prints, 2011- 1st Gran Premio Miniprint OM Kolar for Latin America, Argentina.

Добро дошли!

У Библиотеци је освануло необично Дрво знања!

Лагано, стрпљиво, радознало изграђујте и Ви своје дрво знања!




Нови број часописа за библиотекарство, информатику и културу- Библиозона.


КОНКУРС ЗА ГРАФИЧАРЕ

Народна библиотека „Стеван Сремац“ у сарадњи са Интернационалним удружењем „Палански арт“ расписује конкурс за графичаре.

С обзиром да Библиотека има богату колекцију графика у свом графичком кабинету, а да већ одавно није било нових донација, пружамо могућност свим заинтересованим уметницима да донирају једну до три графике.

Конкурс ће трајати до краја септембра 2016. године, а већ у октобру биће направљена заједничка изложба у просторијама Библиотеке. Стручни жири ће доделити прве три награде а осталих 15 награђених уметника моћи ће годину дана бесплатно да користе услуге Библиотеке.

Радове можете донети директно у Библиотеку или послати поштом на адресу: Народна библиотека „Стеван Сремац“, Боривоја Гојковића 9, 18000 Ниш.

110 година од смрти Стевана Сремца

У Народној библиотеци „Стеван Сремац“ у понедељак 27. јуна 2016. године чланови драмске секције Гимназије „Светозар Марковић“ у Нишу, пригодним програмом обележили су 110 година од смрти нашег великог писца Стевана Сремца. Програм је садржао драматизацију Зоне Замфирове и фрагменте Калчиних прича.

Стогодишњица од смрти Петра Кочића

„Ко искрено и страсно љуби истину, слободу и отаџбину, слободан је и неустрашив као Бог, а презрен и гладан као пас.“

Петар Кочић

У Народној библиотеци „Стеван Сремац“ обележена је стогодишњица од смрти Петра Кочића, једног од најзначајнијих српских писаца с почетка 20. века.

Петар Кочић (1877-1916) српски песник, писац и политичар рођен је у селу Стричићи на Змијању, на планини Мањачи код Бање Луке.

Постаје песник крајишких пејзажа и крајишког живота, сликар модрих планина и тамних старих шума, песник сеоског здравља, примитивне снаге „кршних девојака и жестоких младића“. Одушевљавао се једноставношћу српског народног језика и народним животом. Моћан дах природе и крепког, природног и примитивног живота осећа се у свим његовим приповеткама.

Његова велика популарност везана је за његов борбени српски национализам и велику љубав према српском крајишком кмету. Био је смели и борбени бунтовник не само против туђинског политичког подјармљивања већ против сваког економског ропства. Местимично у својим приповеткама, а нарочито у политичко-социјалним сатирама, он постаје проповедник слободе и друштвене правде, заштитник убогог српског сељака.

Написао је три збирке приповедака под насловом „С планине и испод планине“, једну под насловом „Јауци са змијања“ и две политичко-социјалне сатире „Јазавац пред судом“ (позоришни комад) и „Суданија“ (дијалог). По његовом сценарију, 1988. године снимљен је и филм „Јазавац пред судом“.